Разумевање рутера и функције и како то функционише на рутеру рачунарске мреже

У рачунарском свету нисмо увек праведнисамо помоћу рачунара или лаптопа. Често рачунари које користимо и на послу и код куће морају бити повезани са другим уређајима у више сврха, на пример за разне датотеке.

Такво место где радите има пуноподела. Претпоставимо да се ваша канцеларија налази у вишекатници. Једном када радите на пројекту на првом спрату и од вас се захтева да податке о пројекту пошаљете другим одељењима на другом спрату (на пример, други и трећи спрат).

Да би се осигурала ефикасност у радном времену,употреба локалних мрежа је веома потребна, а најефикаснији уређај за обраду различитих врста мрежа, и локалне мреже (ЛАН), МАН и друге, су рутери. Јасније о значењу рутера можете видети доле:

Разумевање Роутера

Роутер је мрежни уређаји који функционишуанализирати пакете података који се преносе из једне у другу мрежу. Рутер такође има функцију да утврди да ли су извор и одредиште преноса на истој мрежи или се морају пребацивати из једне мреже у другу, што захтева кодирање информација за нови протокол података.

1980. године, након дугог истраживања које је почело од Министарство одбране Сједињених Држава, коначно је усмерен рутер. Овај рутер има облик мини рачунара који је посвећен процесу шифровања. Сада, модерни рутери имају велику брзину у слању, преносу и управљању подацима у рачунарској мрежи.

Функција рутера

Као што је раније речено, усмјеривачима функцију за анализу пакета података који га уносе. Затим ће улазни пакет података проћи кроз схему избора како би се утврдио најоптималнији пут за слање података из једне мреже у другу. Ови долазни подаци биће груписани у табела за усмјеравање. Сам поступак усмјеравања може се подијелити у двије врсте, и то на статичку усмјеравање и на динамичко усмјеравање.

Статичка усмјеравање је једна врста усмјеравањашто од администратора захтева да ручно постави и конфигурише табелу за усмјеравање, истовремено одређујући руте које ће одабрати. Због ручно конфигуриране конфигурације табеле усмјеравања, сви мрежни подаци који улазе и излазе кроз тај поступак усмјеравања увијек су истим путем.

Шема за статичко усмјеравање

Јер је увек исти пут,статичко усмјеравање има предности ако га користимо у сврху размјене података у мрежи. Али, статичко усмјеравање има недостатака. Ако једна или више тачака у табели рутирања имају проблеме, морају се поправити ручно и углавном нису погодни за управљање мрежама велике сложености са великим површинама, као што је то случај у компанији.

Шема за динамичко усмјеравање

С друге стране, динамично усмјеравање може створититабеле за усмјеравање на основу подријетла и одредишта података који су укључени у усмјеравање и тада се бира оптимални пут. У овом динамичном усмјеравању преферира се функција усмјеривача да одабере пут размјене података на темељу промјена у логичком распореду у стварном времену, зависно од броја мрежних точака укључених у систем усмјеравања.

Како рутер ради

Као што знамо раније, овај усмјеривачповезује једну мрежу на другу и олакшава пренос између две мреже. У једноставном усмјеривачу су потребне најмање двије мрежне картице или познате по називу Нетворк Интерфаце Цард (НИЦ) која је физички инсталирана на једној мрежи, а једна на другој мрежи. Сљедећа слика даје једноставан примјер ако имамо двије мреже које ћемо повезати путем усмјеривача.

Шема повезује двије мреже путем усмјеривача

Број мрежа повезаних на рутер може битиприлагођени капацитету сваког рутера који користимо. Ако рутер повежемо само са две мреже, наравно да је то врло лако и једноставно. Али када имамо посла са великим и сложеним мрежама, подешавања рутера ће такође бити сложена.

На пример, ако ћемо повезати тримрежу помоћу неколико рутера, а затим га можемо повезати у ланцу као у претходном случају или повезивањем сваке мреже на сваки рутер као што је приказано у следећој инсталационој шеми.

Шема повезује три мреже кроз неколико рутера

Систем за слање мрежних података на рутерово је слично принципу серијских и паралелних електричних кола. На пример у конфигурацији 1 горе. Претпоставимо да ћемо у овој конфигурацији послати податке из подмреже А у подмрежу Ц. Ако један од рутера има проблем, и рутер А и рутер Ц, мрежни подаци које пошаљемо из подмреже А у подмрежу Ц имаће проблема и неће бити испоручени како треба .

То се не би догодило да их немадруги усмјеривач који повезује путању између подмреже А и подмреже Ц. Примјер је конфигурација 2. У овој конфигурацији, претпоставимо да ћемо послати исте информације, тј. од подмреже А до подмреже Ц. Ако усмјеривач Ц има проблема, онда ток информација из подмреже А у подмрежа Ц се и даље може пренијети јер ће систем усмјеривача одабрати пут кроз рутер А, а затим наставити путем рутера Б.

У основи ће усмјеривач одабрати најбржи путтако да се информације које шаљемо из једне подмреже у другу подмрежу могу оптимално послати. У горњој конфигурацији 2, ако ћемо послати податке из подмреже А у подмрежу Ц, логично је да ће пут који пролази кроз рутер Ц бити бржи него кроз два усмјеривача А и Б. али то се јасно види јер још увијек укључујемо три мреже и три усмјеривача. Па шта ако је наша мрежа још сложенија?

Рутер има запис метрички префикс садржан у табели усмеравања. Сваки мрежни пут преноса има свој метрички префикс. Из овог метричког префикса, усмјеривач ствара табелу усмјеравања. Кад шаљемо податке из једне мреже у другу, усмјеривач одабире префикс метрике у таблици усмјеравања који показује најоптималнију вриједност и просљеђује информације које шаљемо путем.

То је дефиниција рутера и његових функција и методарутер ради у рачунарској мрежи. Дакле, може се закључити да усмјеривач има главну функцију за анализу долазних пакета података кроз њега, одабир пакета података и затим коначно слање пакета података до одредишта (може бити одређена мрежа или рачунар).