Разумевање социјалне интеракције и циљева, фактора покретања и врсте друштвених интеракција
Дефиниција социјалне интеракције
Генерално гледано, Дефиниција социјалне интеракције је друштвени однос између појединацаса другим појединцима, између појединаца и група, и између група и група. Ако социјална интеракција не постоји, онда неће моћи да живе заједно.
Људи су социјална бића, отуда и интеракцијесоцијално је веома важна ствар у друштвеном животу. Друштвена интеракција је темељ или стуб односа који се врши слијеђењем норми и вриједности које се примјењују. Јер, социјална интеракција ће добро тећи ако се норме и вредности могу правилно и добро применити.
Ако неко није послушан и слиједи нормуи вредности које постоје, тада ће социјална интеракција добити препреке. Људи су међусобно врло међусобно овисни и зато људи не могу живјети сами.
Дефиниција социјалне интеракције према мишљењу стручњака
Поред горе наведеног објашњења у вези са разумевањемсоцијална интеракција, постоје и неки експерти који износе своје мишљење о појму социјалне интеракције. Ево неких стручних мишљења о појму социјалне интеракције, укључујући:
1. Астрид С. Сусанти
Према вештаку Астрид С. Сусанти, социјална интеракција је однос који постоји између људи који ствара стални однос и који ће на крају бити друштвена структура. Вриједности, значења и интерпретације које дају укључене стране мјере су исхода интеракције.
2. Валгито
Предложио је стручњак по имену Валгитоњегово мишљење да је утицај сваког појединца или групе утицај постојања реципрочних односа у друштвеној интеракцији. Односи између група са другим групама такође су утицај друштвене интеракције.
3. Мурдииатмо и Хандаиани
Према стручњацима који се зову Мурдииатмо иХандаиани, социјална интеракција је однос који једна особа изграђује са другима у процесу живота и изграђује се друштвена структура.
4. Кимбалл Иоунг и Раимонд В. Мацк
Стручњаци именовали Кимбалл Иоунг и РаимондаВ. Мацк, тврди да је социјална интеракција друштвени однос који постоји између појединаца са другим појединцима или групама и динамички односи између група са другим групама.
5. Гилин
Према стручњаку по имену Гиллин,рекао је да је социјална интеракција динамичан социјални однос који постоји између појединаца и других појединаца или између група са другим групама. Та веза настаје зато што је људска природа друштвено створење или створење које не може живети без помоћи других.
Сврха социјалне интеракције
Видим да веза мора имати сврхутакође са социјалном интеракцијом. Социјална интеракција има сврху, како за појединце, тако и за групе. Ево неких од циљева социјалне интеракције, и то:
1. Успоставити пријатељске односе
Односи друштвене интеракције могу се градити и стварати у било којем окружењу. Попут окружења у породици, радног окружења или заједнице.
2. Успоставити пословне односе
Са постојањем социјалне интеракције, хоћестварање или успостављање добре и квалитетне сарадње. И поред тог циља, лако можете добити и пословне партнере.
3. Расправити идеје
Сваки појединац или особа га морају иматиидеје, идеје или мисли које је потребно пренијети другима да би схватили шта ми преносимо. Тако уз социјалну интеракцију, лако можете изразити све своје идеје или идеје и добићете повратне информације.
Чимбеници који утичу на социјалну интеракцију
У социјалној интеракцији многи факторикоји утичу на то директно или индиректно. Постоји толико много фактора који утичу на то. Ево неколико фактора који могу утицати на социјалну интеракцију, наиме:
1. Имитација
Имитација која се обично назива имитација илилажно представљање. Један важан процес у друштвеној интеракцији је имитација. Фактор имитације је активност имитирања појединца или некога кога воле или особе која постаје његов идол било физички, било због његовог понашања.
Човек може да имитира из начина говора, са начинаодијевање, понашање или било шта друго за што он мисли да му краде пажњу. Ова имитација може имати и добре и лоше ефекте. Ако имитатор може одржати норме и културу, онда добија добар утицај. Међутим, ако прекрши правила или норме које постоје у друштву, онда је стекао лош утицај.
2. Предлог
Сугестија се обично назива радњом која може утицати на друге људе. Сугестија је став особе који могу лако да слиједе и прихватају други.
Обично овај предлог поседују странкекоји имају снажан утицај на друге, као што су људи који су поштовани и ауторитативни, као што су учитељи, лекари и други. Сугестије се обично могу прихватити само у одређено време. На пример, као што је прималац сугестије, у стању хаоса или нестабилности или због утицаја других фактора.
3. Симпатија
Симпатију се назива и однос интересовањадругим странкама или људима. Процес саосјећања може се догодити ако постоји однос међусобног разумијевања између укључених страна. Симпатија се може појавити у одређеним тренуцима, може бити када је срећна или може бити и тужна.
На пример, када је неко преписанкатастрофа, тада саосећање може прерасти у саосећање. Симпатија такође може створити осећај привлачности код других који могу да ојачају нову везу.
4. Идентификација
Идентификација се назива опонашањемдруги, баш као имитације. Разлика је у томе што је идентификација процес имитирања дубље од имитације. Идентификација је процес имитације понашања и начина размишљања који је исти као његов идол.
Идентификација се може догодити случајноили ненамерно. Неко ће бити као да је неко други или ће чак бити потпуно исти као његов идол. Процес идентификације може помоћи у обликовању личности неке особе.
5. Емпатија
Емпатија је веома утицајан факторизнутра. Емпатија је осећај који нас поставља као да смо у позицији друге особе или групе која је доживела одређени догађај или осећај. Осјећај емпатије је врло дубок.
На пример, када видимо жртвенесреће или друге катастрофе, тада ће жртва дефинитивно осјетити дубоку тугу. Па, у то време ћемо се сигурно позиционирати као да ћемо постати попут жртве. Тада ћемо имати исту перспективу и осећај као жртве. Обично се емпатија односи на нешто што има тужну природу.
6. Мотивација
Мотивација се обично назива ентузијазам или охрабрење. Мотивација је ентузијазам или охрабрење које се даје једној особи другој или једној групи другој групи.
Мотивација има сврху за некога кодана мотивација може да прати и покорава се особи која му је дала мотивацију да учини оно што је мотивисано. Мотивација обично има позитивну природу или се обично примењује само на добре ствари.
Врсте друштвених интеракција
Поред тога што има сврху и разне факторе који на њу утичу, социјална интеракција такође има и разне врсте. Следеће врсте социјалне интеракције, наиме:
1. Друштвена интеракција на основу предмета
Према стручњацима који се називају Муриати и Суриавати, они су друштвене интеракције на основу ове теме поделили на 3, и то:
- Интеракција између појединаца и појединаца, на пример као дете које мајка презира.
- Интеракција између појединаца и група, на пример као дете које су његови школски другови претукли у школи.
- Интеракција између група са групама, на пример као банда А која се у школи борила са бандом Б.
Друштвена интеракција може бити позитиван однос, а може бити и негативна ако повређују једни друге.
2. Друштвена интеракција на основу како
Друштвене интеракције на основу начина на који су подељене у 2 врсте, наиме:
1. Интеракција са директним путем
Интеракција директним путем је намераинтеракција извршена без посредника или без треће стране. На пример, када разговарамо са наставником лицем у лице, то се назива директна интеракција.
2. Интеракција са индиректним методама
Интеракција на индиректни начин значи да се интеракција врши путем посредника или помоћу комуникацијских алата. На пример, као што су телефон, ћаскање, е-пошта и тако даље.
3. Друштвена интеракција на основу обрасца
Према социолозима, социјална интеракција на основу облика је подељена у две врсте, наиме:
1. Асоцијативно
Асоцијативни је однос који ствара позитиван однос и ствара јединство. Асоцијативне друштвене интеракције даље су подељене у 4 врсте, и то:
А. Задруга
Задруга је посао који се прави испроведено заједно - заједно ради заједничког циља. У сарадњи ће сви помагати једни другима, подржавати их и радити заједно. Ова сарадња створиће склад између заједница.
Б. Смештај
Смештај је норма на сназиобласт која се покорава заједници. Облик је попут пресуде, посредовања, елиминације, компромиса, присиле и сегрегације. Сврха смештаја је објединити разумевање различитих људи или група како се не би свађали.
Ц. Асимилација
Асимилација је уједињавање две различите културе у једну тако да она постаје нова култура јер има заједничке циљеве и интересе.
Д. Акултурација
Акултурација је сједињење културепостаните нова култура без да оригинална култура нестане. Акултурација је слична асимилацији, али разлика је у томе што је култура и даље задржала своју изворну културу.
2. Дисоцијативно
Дисоцијативан је однос који ствара негативан однос и прави раздор. Дисоцијативне социјалне интеракције даље су подељене у 3 врсте и то:
А. опозиција
Опозиција је социјална интеракцијакривити и противити се нечему што су учинили појединци или групе. Људи који се противе називају се опозицијом. На пример, неко ко се често противи и крши правила у школи без икаквог логичног разлога, значи да га називају опозицијом.
Б. Конкуренција
Конкуренција је покушај достизањадостигнуће које је неко други у власништву или се наводи као такмичар. Да би постигао ово достигнуће, мора да побољша свој квалитет да би га постигао. Конкуренција је такође средство да се заједница развија са својим способностима.
Ц. Кршење
Контроверза је друштвена интеракција која друге људе чини сумњивим и сумњивим у неизвесност њихових претпоставки са другим појединцима, што значи да су њихова осећања сакривена.
Дакле, овај пут смо разговарали оразумевање социјалне интеракције, заједно са његовом сврхом, факторима који утичу на њу, као и врсте друштвених интеракција. Надам се да можете боље да схватите и схватите шта је друштвена интеракција. Надам се да овај чланак може бити користан. Хвала
