6 Чимбеници покретања друштвене интеракције која се мора разумјети, знате ли?

Уопште, појам социјалне интеракције премастручњаци су социјални односи који се јављају између појединаца са другим појединцима, између појединаца са групом људи и између једне групе са другим групама.

Друштвене интеракције могу се догодити само ако постојесоцијални контакт и комуникација. Под социјалним контактом се подразумевају социјални односи међу појединцима који се одвијају директно или индиректно.

Имајући у виду разумевање комуникације уопштеје поступак размене порука између пошиљаоца поруке и примаоца поруке, директно и путем медија, са одређеном сврхом. Комуникација се може догодити само ако се догоди претходни социјални контакт.

Дакле, социјални контакт и комуникацијаје почетак друштвене интеракције. Упркос томе, постоји неколико других фактора који покрећу или подупиру процес друштвене интеракције. Ево кратког прегледа.

Чимбеници покретања друштвене интеракције

Тренутачна друштвена интеракција генерално покреће неколико фактора, укључујући сугестију, имитацију, идентификацију, емпатију, симпатију и мотивацију.

1. Предлог

Први фактор покретања социјалне интеракције је сугестија. Према рјечнику, приједлози су мишљења, приједлози или приједлози који су упућени (на разматрање).

Поред тога, сугестија се такође тумачи каоутицај или охрабрење и тако даље, што може покренути срца људи и тако даље. Сугестијом се на некога утиче или охрабрује да прихвати одређене начине или понашање без да им претходи критика.

Сугестија је психолошки процес који јестеквалитативни. Процес предлагања се може догодити када је неко под утицајем ставова других који су ауторитативнији, имају веродостојност или имају ауторитарну природу и други. Поред тога, процес сугестије се може догодити и када на некога утиче став већине људи или читаве заједнице.

Постоје три врсте предлога, наиме негативни предлози (негативан предлог), мноштво предлог (предлог мноштва) и предлог престижа (сугестија престижа).

• Негативни предлог или негативан предлог је врста сугестије која има за циљ да створи одређени притисак. На пример, један наплате дуга што прети повериоцима јер касне са отплатом кредита.
• Предлог за мноштво или предлог мноштва је прихватање засновано начланство или гомила. На пример, становници који су напали полицијску станицу и тражили су од ње да ослободи једног грађанина за кога се сумња да је прекршио закон.
• Предлог престижа или сугестија престижа је предлог који настаје због престижа других. На пример, шеф РВ-а је позвао све грађане да врше услугу у заједници.

2. Имитација

Други покретачки фактор социјалне интеракцијеје имитација. Према речнику, имитација се тумачи као имитација или није оригинал. У комуникацијској психологији имитација је један од процеса учења у бихевиористичкој теорији учења, посебно теорија социјалног учења која се односи на учење које неко врши имитирајући оно што види.

У процесу друштвене интеракције такође имитацијаима значење које није много другачије, наиме напори да неко некоме имитира понашање. Овакав лажни приказ не резултира увек истим радњама или понашањем.

Ако лик постане узор долазе из одређене групе, тада се знак назива референтна група или референтна група (референтна група).

Шта подразумевају референтне групе или групеРеференца је група која служи као мјерило или мјерило да неко ко није члан групе обликује своју личност и понашање. Постоје две врсте референтних група или референтних група, наиме нормативна и упоредна група.

• Нормативна група је референтна група или референтна група која одређује темеље нечије личности.
• Упоредна група је референтна група или референтна група која је водич појединцима у процени њихове личности.

Имитација може бити и позитивна и негативна. Позитивно је ако се опонаша позитивно понашање или деловање и у складу са вредностима и нормама које постоје у друштву. Пример није смеће.

Имитација такође може бити негативна ако штакоји се опонаша је негативно понашање или радња и није у складу са вредностима и нормама које постоје у друштву. На примјер, мушкарац који носи хиџаб и слободно улази у џамију или чак иде у женски тоалет.

Стога, пре него што неко одлучида се опонашају поступци или понашање других људи требало би размотрити неколико ствари као што је став дивљења ономе што ће се имитирати, постоји интересовање и пажња за оно што ће се имитирати, а ствари које ће се опонашати имају високо друштвено поштовање.

3. Идентификација

Даљњи покретачки фактори друштвене интеракцијеје идентификација. Према речнику, идентификација је један од термина у психологији који се тумачи као психолошки процес који се дешава код неке особе јер се несвесно замишља као друге људе којима се диви, а затим имитира понашање особе којој се диви.

Процес идентификације започиње сугестијом,затим саосјећање, опонашање и на крају идентификација. У поређењу са сугестијом и имитацијом, идентификација има дубок утицај на особу.

Пример идентификације је девојчица која се поистовећује са певачицом К-поп коме се диви. Промениће изглед према певачу идола попут фризуре или одеће.

4. Емпатија

Као и са предлозима, имитацијама иидентификација, емпатија је такође психолошки процес. Према рјечнику, емпатија је појам у психологији који се тумачи као ментално стање због којег се особа осјећа или идентифицира у стању осјећаја или мисли који је исти као друга особа или група.

Са емпатијом се може осетити шта је топерципирани од других, разумевање онога што други људи доживљавају, разумевање погледа других људи о одређеним проблемима или гледање ствари очима других. На пример, осећамо емпатију према онима који су жртве катастрофалних вулканских ерупција.

5. Симпатија

Следећи покретачки фактор социјалне интеракције је симпатија. Симпатија се често изједначава са емпатијом, али истина обоје имају различита значења.

Према речнику, симпатија се тумачи као укусљубав, одобравање, осећај попут или учествовање у осећају осећања других. У психологији, симпатија је осећај бриге и бриге за друге. Ова осећања не укључују исте емоције или перспективе као и други људи.

Упркос томе, симпатија жели разуметидруга особа. Примјери осјећаја суосјећања су изрази честитки за нечији успјех или израза жалости због невоље.

6. Мотивација

Последњи покретачки фактор социјалне интеракцијеје мотивација. Разумевање мотивације према речнику је нагон који настаје у особи свесно или несвесно да изврши радњу са одређеном сврхом.

Мотивација се такође тумачи као посао који можепроузроковати да се одређени људи или групе људи померају да нешто ураде јер желе да постигну циљеве које желе или да постигну задовољство својим поступцима.

Мотивација има исту природу сугестијејер има за циљ да подстакне друге људе да предузму акцију. Као и код сугестија, људи ће бити мотивисани да нешто ураде ако је мотиватор особа за коју се види да има кредибилитет или друге предности у односу на себе.

На пример, мотиватор који пружа мотивацију публици на неком догађају да увек буде захвалан за оно што је добивено, јер бити захвалан је кључ среће.

Дакле, овај пут смо разговарали о неколико фактора који покрећу социјалну интеракцију. Надам се да је корисно. Хвала.